Just another lost soul...
01.11.2006., srijeda
...
|
… na moju veliku žalost… … došao je i taj trenutak… … moj konačan odlazak… … ne mislim previše dramatizirati… … ali jednostavno… … ovo više nema smisla… … jednostavno… … teško je… … preteško… … pisati postove u kojima morate paziti na svaku pojedinu riječ… … jer ne želite da neki shvate na što zaista mislite… … a i osjećala bi se jadno…. … kada bi opet gotovo svaki post posvećivala jednim te istim stvarima… … svom kretenskom razredu koji me svakodnevno sve više i više uspije iznenaditi… … svojim vječnim opijanjem, tulumarenjem i ludiranjem… … ili možda prijateljima… … koje svakodnevno razočaravaju mene kao i ja njih… … zapravo… … trenutno mi se čini… … kao da ni jedan dio moga života nema smisla… … i kako je ovo doista posljednji post… … mislim da si mogu dopustiti i iskrenost… … dakle… … mojim ljetnim provodima… … kao da još nije došao kraj… … škola me ne interesira ni najmanje… … a sve me više muči i činjenica što imam ozbiljnih problema s alkoholom i još nekim porocima… … naime… … alkohol više nije samo dio mojih večernjih izlazaka… … više ne daje snagu da izdržim cijelu večer vani do zore… … alkohol je sada postao i zamjena za ručak koji ne stignem pojesti prije škole jer se žurim na kavu… … postao je zamjena za večere na koje ne stignem jer mi je važnije biti vani umjesto da dođem doma gdje me čeka mama… … postao je zamjena za prijatelje za koje više nemam vremena… … alkoholom zamjenjujem velike dijelove svoga života… … ali ta zamjena… … ne pruža ni utjehu ni zadovoljstvo… … samo me baca još dublje u ponor… (…) … o razredu više ne želim trošiti ni riječi… … sama sam sebe zavaravala time što sam mislila da su ljudi u srednjoj školi zreliji i iskreniji nego u osnovnoj… … gadno sam se prevarila… … nema smisla ni trošiti riječi na to… … što vam još reći u oproštajnom postu… … hm… … gledala sam prošle postove… … i sada se smijem sama sebi kakva sam blesava glupača bila… … nije da sam i sada nešto pametnija… … ali… … za kim sam ja lila suze… … hm… … bravo… … bravo Iva… … to je sve što si mogu reći… … ni manje ni više… … nego upravo to… … Bravo… svaka ti čast… … no da sve bude još bolje… … mene nikako da neko iskustvo nauči nešto… … jer sam sada u takvoj situaciji da sam zbog jebene ljetne avanture spremna otići na drugi kraj zemlje samo kako bi još jednom osjetila one usne… … usne… … uz koje su svi moji problemi i dileme izgledali tako malo i nevažno… … usne koje su me na kratko vinule u visine… … kao da sam na trenutak živjela u svojim najljepšim snovima… … no onda je kao po običaju… … uslijedilo naglo buđenje i vraćanje u javu… … više nemam pojma ni što sam napisala ili nisam… … ali više nemam pojma ni što sam ili nisam… … zadnjih par dana… … radim i neke stvari koje nisam radila već nekoliko godina… … najprimitivniju stvar koju netko može napraviti… … budimo realni… … cijela lijeva ruka mi je unakažena… … izrezala sam ju na 101 mjestu… … okomito… vodoravno… dijagonalno… … šestarom… skalpelom… staklom… … crte… slova… znakovi… … ima svega… … djetinjasto… … znam… … možete si misliti o meni da sam neki poremećeni incestuozni infantilni debil…. … ili nešto još i gore ako gore može i biti… … ili me jednostavno možete pokušati shvatiti kao jednu izgubljenu tinejdžerku koja samo traži svoje mjesto na ovome svijetu, a nikako da ga nađe.. … stvarno… … iskreno… … nije mi previše ni bitno… … što si ljudi misle o meni… … jer… … ono što ja mislim o njima… … doista nije nimalo pohvalno… … i kako mogu cijeniti nešto od nečega što ne cijenim nimalo… … ok… ovo možda zvuči freaky… … ali… nemam drugih riječi kojima opisati ovu očajnu zbrku u svojoj glavi… … dakle… … hvala vam svima… … što ste čitali i komentirali ovaj blog… … hvala vam… … što ste bili tu… … i uspjeli me utješiti time što ste osim utješnih komentara pisali i o svojim relativno sličnim problemima na svojim blogovima… … žao mi je ako možda nisam bila pretjerano darežljiva i opširna u komentarima… … hvala vam svima… … koliko god vam se možda moje zahvale činile primitivnim… … vaše riječi utjehe… … značile su mi mnogo… … i svaki je komentar izmamio osmijeh na mojemu licu… … licu… … koje se sve više i više smije na silu… … licu… … niz koje svaki dan… … kapne jedna suza… … licu… … koje se skriva iza jedne maske… … licu… … koje se nada da će mu uskoro netko sklopiti oči… |
- 11:54 - Komentari (15) - Isprintaj - #
22.10.2006., nedjelja
...klišej... mrzim pisati naslove... joj... sad se sjetih i onih debilnih kategorija... ovo postaje zahtjevno...
Meni se stvarno ne da pisati... jer... ne da... trenutno skupljam snage i kombiniram jedan prilično otrovan post... i do tada mi je mozak zblokiran... a da pritom ne ispadne da zapostavljam blog... evo vam par slikica koje meni svakodnevno uljepšavaju dan...     |
- 22:26 - Komentari (14) - Isprintaj - #
15.09.2006., petak
Morat će biti kratko...
|
Uh... evo mene na informatici... ... naime... ... ja sam si sjebala komp... ... i sad nemogu na net... ... tako...da... ... sad ću nešto kratko natipkati... ... da ne ispadne da sam prestala pisati... ... na moru mi je bilo jebeno... ... i ja i frendica smo preklinjale moju staru da ostanemo duže... ... ali bila je nepokolebljiva... ... i tako... ... ipak smo se vratile u Zagreb... ... no ja sam rođendan proslavila na moru... ... u savršenom društvu... ... sa savršenim dečkom... ... sjebano je to... ... što ću ga opet vidjeti... ... najranije... ... za vrijeme zimskih praznika... ... uglavnom... ... u školi je ok... ... nije da sam pretjerano oduševljena što opet moram gledati neke ljude.. ... ali zadovoljava me činjenica... ... da nisam ni sa kim u zavadi kao što je bio slučaj prošle godine... ... odlučila sam da mi je bolje... ... prestat se zajebavati tko je što rekao... ... tko što misli ili ne misli... ... što je istina ili nije... ... mislim da sam bila malo pre... emotivna... ... malo puno, no nema veze... ... e... ... bila sam u Močvari... zadnji dan praznika... ... na Dirty dancingu... ... ne sječam se ničega.... ... jer sam bila odvratno pijana... ... a na putu do Močvare... ... nekoliko sam se puta skljokala putem... ... zabila u zgrade... ... i slično... ... sad moram ići... ... radimo.... Pascal... koji se meni neće otvoriti... ... opet ću najebati... ... pozdrav svima... ... uskoro ću nadoknaditi komentare... ... koje nisam ostavljala... ... jako... jako dugo... |
- 14:19 - Komentari (9) - Isprintaj - #
31.07.2006., ponedjeljak
Bole me ruke...
|
… kao prvo… … s obzirom na činjenicu… … da je ovaj vikend kod mene doma… … bila jedna osoba… … zbog čije sam prisutnosti… … bila uskraćena za svoj uobičajeni komoditet… … u nedjelju popodne mi je dopizdilo… … navukla sam role… … i otišla se rolati… … onda sam došla do jednog parkinga… … sjela se na pod… … i zapalila pljugu… … konačno… to je bila jedina misao koja mi je odzvanjala glavom… … popušila sam prvu… i drugu… … i onda sam skužila nekog slatkog lika… … na rolama… … i… … i… onda sam ja htjela ispast faca… … pa sam na parkiralištu pokazivala svoje umijeće… … kada imate bratića koji igra u reprezentaciji hokej na ledu… … na ledu… ili u rolama… … vjerujte… to je najmanji problem… … i tako… baš mi je bilo zabavno… … malo smo se pravili… … on… … pa ja… … i tako… … bilo je dobro… … zanimljivo… … u međuvremenu sam popušila još 4 pljuge… … a kad sam odlazila… … samo smo se lik i ja pogledali… … i ništa… … uglavnom… … kao drugo… … danas… … su mi došle frendice doma… … a od ranog jutra… … koje je počelo oko 7… … a one su došle u 11… … uglavnom… … pio mi se sok od ribizla… … domaći… … i otišla sam po njega u frižider… … i ja sam ga odmah otvorila… … a ono… … eksplozija… … neko se jebeno vrenje dogodilo… … i kako je to doslovno ekspodiralo… … komadića ribizla je bilo po cijelom frižideru… … po meni… … po zidovima… … svugdje… … a lijeva ruka… … me tako boljela… jer je čep odletio… … i boli… … popizdila sam… … i još sam morala čistiti… … onda… … išla sam s frendicama… … one na biciklima… … ja na rolama… … do obližnjeg trgovačkog centra… … i dok sam dva bicikla… … pokušavala svezati s jednim lancem… … za ono za bicikle… … razderala sam si desnu ruku… … i krvi je bilo posvuda… … dalje… … kako je jedna frendica otišla na bus… … a druga natrag k meni doma… … ja sam morala voziti bicikl… … iako… … sam imala role na nogama… … nije bio neki problem… … ali… … kad sam silazila s bicikla… … ja sam zaboravila da imam role… … i naravno… … raspala sam se kolko sam duga i teška… … posred ulice… … i bicikl na mene… … frendica je bila u šoku… … a moj dragi susjed i nekolicina njegovih prijatelja… … su zdušno umirali od smijeha… … natučena mi je lijeva ruka… … imam i podljev… … no… mojim nezgodama nije kraj… … kasnije… … kad sam išla s frendicom do grada na kavu… … dok sam zatvarala prozor… … pričepila sam s prozorom onu desnu ruku… … koju sam raskrvarila sat-dva prije… … to je fala Bogu… bio kraj... |
- 22:50 - Komentari (25) - Isprintaj - #
25.07.2006., utorak
Joj...
|
… upravo sam se probudila… … zapravo… … probudila me mama… … i pitala me jesam li vidjela komad papira koji je na stolu… … jebote papir na stolu… … probudila me… … a već priča o nekom papiru… … zadnjih dana… … mama i ja si nismo baš najbolje… … stvar je u tome… … da su njoj dopizdili moji izlasci… … jer koja je svrha i poanta mojih izlazaka… … ujutro spavam… … popodne sam vani na kavama… … dođem doma… … i onda idem navečer van… … a kad dođem doma… … onda sam toliko bučna da nju razbudim… … pa ona ne može spavati… … «Mogla si biti na moru, umjesto da se tu po Zagrebu navlačiš po parkovima s bocom pive u ruci!»… … e, da… i činjenica da svaki dan spizdim prilično puno love… … mi ne ide u korist… … i soba mi je u komi kao… … joj… … pa ljeto je… … pusti me na miru… … ok… … možda pretjerujem… … ali ja napravim sve u kući što mi ona kaže… … evo… … kako živim u kući… … i imam prilično veliki vrt… … ja redovito pokosim travu… … svaki tjedan… … bez da mi itko kaže… … čak sam išla i čistiti lješnjake… … ona kaže… … očisti 30 dkg… … ja očistim 60… … ona kaže… … očisti pol kile… … ja očistim kilu… … jebote… … danas ću očistiti sve preostale… … znači još nekih dvije kile… … pokositi ću… … spremiti sobu… … usisati… … i obrisati prašinu u cijeloj kući… … ako joj to nije dovoljno… … e jebiga… … žao mi je… … ali ja bolje ne mogu… … da… … a što se papira tiče… … jučer je na sekundu nestalo struje… … i sat na telefonu se sjebao… … pa mojoj dragoj majčici nije zvonila glasna budilica na satu… … nju samo to može dići iz kreveta… … i tako je ona zaspala… … i zakasnila na posao… … i ona za to krivi mene… … uviđa li netko moju krivicu ovdje… … i onda se pita zašto ja ne želim na more… … s njom ili bez nje… … s njom ne idem… … a obitelj koja me čeka na moru je još gora od nje… … jebote… (…) … jučer sam u gradu, kad sam išla s frendicama van… … srela dva lika iz osnovne… … bivšeg i… jednog s kojim zadnjih godinu dana odnos baš nije cvijetao… … otišli su sa mnom i mojim frendicama na cugu… … baš mi je bilo jebeno… … iako su se… … zapravo… … opet svi zajebavali na moj račun… … a navikla sam se… … to mi i treba kad pijana u Močvari barim svakog tko naiđe… … pijana molim… … trijezna ja… … je jako dobra i pristojna djevojčica… … heh… … idem ja… … moram još ići i po cigarete… |
- 09:02 - Komentari (23) - Isprintaj - #
10.07.2006., ponedjeljak
Još jedan post... i onda idem na godišnji...
|
... odlučila sam da večeras ne idem van... ... iz dva razloga... ... prvi i osnovni... ... na desnoj nadlaktici... ... odmah iznad lakta... ... imam nešto odvratno... ... tvrdo... ... jako boli... ... i postaje ljubičasto žuto... ... mislim... ... ja znam da je to masnica... ... ali... jako me boli... ... i izgledam s tim ko da me netko doma tuče... ... i zato ja nisam htjela večeras van... ... da meni logika zdravog razuma ne funkcionira kako treba... ... evo vam sljedećeg dokaza... ... ujutro sam bila na kavi... ... i to se jasno... na danjem svijetlu vidjelo... ... sada bi išla van... ... i mrak bi već pao... ... ili bi mrak bio veći dio vremena i nitko ništa ne bi vidio... ... drugi razlog... ... koji je još veći dokaz da je i ono malo mozga... ... što sam do prije nekog vremena imala... ... sada već nepovratno izgubljena stvar... ... dakle... ... ja vam živim u kući... ... i kada sam ja u trećem razredu... ... rekreativno... ... naglašavam... ... rekreativno... ... počela trenirati košarku... ... dobila sam i poklon... ... koš... ... u vrtu... ... pravi koš... ... koji je moja draga majka... ... dala raditi... ... i to tako... ... da je pozvala majstora k nama doma... ... ušla s njim u vrt... ... i rekla... ... ja hoću... ... ovakav koš... ... i pokazala mu na sliku iz sportske enciklopedije... ... gdje su pisale dimenzije... ... ovdje... ... te stala na mjesto... ... gdje taj koš... ... danas... ... šest godina kasnije... ... još uvijek stoji... ... da se ja vratim zašto ja nisam išla van... ... sjetila sam se ja naime... ... da ja imam koš... ... i da ja imam lopte... ... i da bi se mogla malo igrati... ... tako da sam vam ja igrala košarku... ... u vrtu... ... nije bitno što mene boli desna ruka... ... ono što je meni osobno bilo zanimljivo... ... je to što sam si ja zabrijala da sam pričala s Bogom... ... iako je pitanje vjerujem li u Boga... ... jer... ja se ne deklariram kao vjernik... ... niti vjerujem... ... ali ja pričam s nekim... ... tko je gore... ... pa ga nazivam Bogom... ... mašta mi ne radi... ... i neda mi se smišljati mu novo ime... ... a mogla bi... ... uglavnom... ... taj razgovor izgledao je... ... tako da sam ja postavila pitanje... ... ako lopta upadne u koš... ... odgovor je pozitivan... ... ako lopta pak.. ... ne upadne u koš... ... odgovor je negativan... ... problem nastane... ... kada dobite na isto pitanje... ... dva različita odgovora... ... no još veći problem nastane... ... kada sve to skupa... ... radite bosi... ... i onda kada lopta odskoči... ... a vi potrčite za njom... ... i ne razmišljate kuda hodate... ... ali osjetite da hodate po napadalim višnjama koje vaša majka ne želi pokupiti s poda... ... jer pokušava ukazati da je vaše stablo višnje rodno... ... i da ste vi lijeni i da se vama neda brati... ... a ne da nema višanja... ... kao što sam se ja opravdavala... ... ja sam samo otišla oprati noge... ... pa sam obukla tenisice... ... pa sam opet šutirala po košu... ... u mraku... iako imam svjetlo... ... ali u mraku je veća fora... ... da... ... i onda me mama otuširala tušem... ... dok je zaljevala cvijeće... uglavnom... ... ja zato nisam išla van... ... možda sam ipak trebala van... ... napila bih se i napušila... hm...duhana... naravno... ... pa bi opet bilo potrebno nekoliko dana da dođem k sebi... ... zato sutra idem van... ... jebeš ti košarku... ... komarci su me izgrizli... ... inače... kad sam vani... ... smrdim po svim mogućim sranjima koje isparavaju i dime se oko mene... ... pa i komarci bježe... |
- 23:59 - Komentari (20) - Isprintaj - #
03.07.2006., ponedjeljak
KAD MI NIJE BILO SUĐENO DA KRAJ TEBE OSTARIM SAMO NOĆAS SPAVAJ SAMNOM PA ZABORAVI DA SAM IKAD BILA TVOJA I DA VOLJELA SAM TE...
|
... ne znam koja je ovo pjesma... ... pročitala sam je kod frendice... ... i zapisala... ... to posvećujem jednoj... do te noći nepoznatoj... osobi... ... i zahvaljujem joj (mu) se... ... upravo na tome... ... što je bio samnom... ... u trenutku kada mi je to bilo potrebno... ... vratio mi je nadu... ... i uvjerio me... ... da život ipak može imati smisla... ... i da se želje mogu ostvariti... ... iako ga vjerojatno više nikada neću vidjeti... ... i iako on ni sam nije svijestan... ... što je napravio... ... a napravio je jako veliku stvar... ... hvala mu... ... na nezaboravnoj noći... ... i jutru... (...) ... uskoro mi je rođendan... ... dokaz da je sve prolazno... ... pa tako i moj život... ... koji želim živjeti... ... i proživjeti... ... a ne tugovati za onim što je ili nije bilo... (...) ... nakon 2 mjeseca i 29 dana... ... nakon 1229 riječi... ... napisanih u 15 postova... ... i sakupljenih 268 komentara... ... mogu reći samo ovo... ... hvala vam... ... i doviđenja... |
- 23:21 - Komentari (12) - Isprintaj - #
26.06.2006., ponedjeljak
Ovo je jedan jako dugačak post... nadam se da će ga bar neki pročitati... no, čak ni to nije potrebno... samo... pokušajte me barem na neki način savjetovati... utješiti... potrebno mi je... hvala vam...
|
… mislila sam da su neke stvari iza mene… … shvatila sam da nisu… … noćas… … u tišini… … u mraku… … nakon dugo vremena… … suze su opet našle put do mojega lica… … bile su krupne… … s njima su se oslobodili strahovi i sumnje… … koje sam proteklih godinu dana pokušavala potisnuti… … u nadi da će sve to što me razdire iznutra jednostavno nestati… … ali… … kao što kaže i zakon o očuvanju energije… energija ne može nastati niti nestati ni iz čega… već prelazi iz jednog oblika u drugi… … btw… imam dva iz fizike… … da… … ironija… … paradoks… … oksimoron… … sarkazam… … nazovite to kako god želite… … dakle… … ovako… … trenutno… sjedim na podu svoje sobe… … naslonjena na hladnu kožnu fotelju… … u krilu mi je komp… … oko mene… … razbacane tempere… … sedam različitih vrsta vodenih boja… … dvije palete… … umrljane krpe… … nekoliko čašica s vodom… … i velika staklena flašica sa par preostalih čistih kistova… … ostali kistovi su također razbacani… … ostavili su i tragove boja po plavom tepihu… … zaboravih najvažniju stvar… … sliku… … koju slikam… … velika je… … veća i od veličine hamera… … nebo sam već davno naslikala… … trebalo je biti vedro… … ali je uvijek ispadala oluja… … planine i brda na rubu horizonta… … prelijevaju se u sivo-bijelim… i zeleno smeđim tonovima… … dobro izgleda… … tako barem kaže moja mama… … par puta… u ovih par dana od kraja škole koliko to crtam… … mama je znala sjediti na fotelji iza mene… … i promatrati me kako slikam… … nikada ju ne bi primijetila kada bi ušla u sobu… … jedino me njen glas… … vračao u javu… … glas… … zato što je remetio tišinu u kojoj bi se nalazila… … i u kojoj se sada nalazim… … u miru svojih odaja… (…) … kada pak… sjednem za svoj stol… … ili pak… kada sjednem na krevet ili fotelju… … i u krilo stavim podlogu za crtanje… … podlogu koju sam kupila… … onaj dan… kada sam mislila… … ne… … nisam mislila… … bila sam sigurna.. … da sam najsretnija osoba na svijetu… … i kada na toj podlozi crtam… … sa ugljenom ili olovkom… … tada također ne primjećujem… … nikoga… … ništa… … samo ja… … podloga… … komad ugljena… … i papir… (…) … sreća… (…) … prošle godine… … početak petog mjeseca… … bila sam sa jednim dijelom učenika i profesora iz svoje osnovne škole… … na jednom natjecanju… … povodom djelovanja Dragutina Tadijanovića… … bilo je nekoliko kategorija… … meni najzanimljivija… … i najznačajnija… … bila je ona likovna… … smatrala sam da je činjenica da je moj rad izložen tamo… … jako dobra prigoda… … da ja svojoj profesorici iz likovnog obznanim da je likovno izražavanje za mene samo hobi… zanimacija za slobodno vrijeme… … no… … onda se dogodilo nešto… … što je poljuljalo moje dotadašnje planove… … pedesetak slika… … bilo je izloženo… … slobodna tema… … ja sam nacrtala portret Tadijanovića… … i dok sam ja sa svojom frendicom tragala za svojom slikom… … čula sam skupinu profesorica nekih drugih škola i neku gospičku političku facu… … kako komentiraju neku sliku… … «Ovo je sramota»… rekla je jedna od njih… «Nije u redu da se ovaj rad natječe, kada je očito da ovakvu sliku nije moglo naslikati dijete.» … «To je naslikao neki profesor i potpisao se djetetovim imenom!»… nadodala je druga… … progurala sam se među njih… … da vidim tu «famoznu» sliku… … ugledala sam… … svoju sliku… … Tadijanovićev portret… … koji sam crtala tjedan prije… … u svojoj sobi… … prije spavanja… … mama se derala na mene… … što sam po običaju… … sve radila u posljednji čas… … «To nije nacrtao profesor… to je nacrtala jedna učenica.» - glasno sam rekla obraćajući se onim profesoricama oko sebe… … samo su me u čudu pogledale… … u njihovom pogledu ugledala sam nevjericu… … onaj gospički neki… pitaj boga tko i što… … pitao me kako sam tako uvjerena… jesam li to možda ja nacrtala… … «Jesam.»… odgovorila sam mu bahato… … zgrabio mi je ruku… … pogledao me u oči… … «Svaka ti čast malena… divim ti se!»… … ostala sam tamo kao ukopana… … dok su me one profe i dalje odmjeravale polako se udaljavajući kako bi razgledali ostale slike… … bila sam šokirana… … pogledala sam u portret… … u oči… … tražeći u njima savjet što sada… … kamo dalje… … kada sam tu večer došla doma… … obavijestila sam mamu da sljedeću subotu idem na prijemni u Primijenjenu… … riječi su samo tekle iz mene dok sam joj to govorila… … nisam zapravo razmišljala previše o tome… … i tu… sljedeću subotu… … kada sam došla i ugledala svu silu tih ljudi… … prestrašila sam se… … i pitala se… što ja tu pobogu radim… … pa nisam bila ni na pripremama… … nisam stolicu nacrtala više od tri puta u životu… … kako ja mislim nacrtati stolicu… … kako ja mislim išta napraviti… … onda sam shvatila da nemam i podlogu koju su imali svi oko mene… … pa sam trčala do A.G.Matoša, par ulica dalje… … i kupila taj komad kartona za 5 kuna… … kupila sam i jedan plavi kist… … iako sam imala novi komplet kistova u torbi… … da… i onda sam opet trčala do Primijenjene… … kada sam konačno sijela… … i kada sam trebala početi crtati… … i kada su svi počeli dizati olovke u zrak… … i škicati… i mjeriti… … i pitaj Boga kaj izvoditi… … ja sam si samo postavljala pitanje… … «Koji kurac ti radiš ovdje?» … na kraju… kada sam predala obje slike… … s kojima sam… začudo Božje bila zadovoljna… … i kada sam stajala na vrhu stepenica… na samom ulazu u školu.. … gledajući na veliku žutu zgradu HNK-a… … osjetila sam neopisivu sreću… … sreću koju nikada prije i poslije toga nisam osjetila… … osjetila sam… … kao da ovdje pripadam… … nekoliko dana kasnije… … kada su objavljeni rezultati… … upala sam… ... od tristotinjak ljudi... ... koji su bili na prijemnom... ... ja sam bila između prvih pet-šest najboljih rezultata... … ali nikada nisam otišla tamo se upisati… … na kraju… upisala sam se u gimnaziju… … gimnaziju koju svi vole nazivati «elitnom»… … jebeš elitu… … jebeš sve moje članove uže i šire obitelji… … sve moje tzv. frendove… … koji su se brinuli za mene… … koji su mi svakom svojom izgovorenom riječi pokušavali ukazati da ja sa svojim savršenim prosjekom… … nemam što tražiti u Primijenjenoj… … i da što ću ja bez fakulteta… … profesori u osnovnoj… … na moje izjave i sreću što sam primljena… … odgovarali su kratko i jasno… … tišinom i tupim pogledom… … a par puta su me i klepnuli po glavi… … mama je rekla da je to moja odluka… … da je njoj svejedno… … da ona ne želi da ju jednog dana okrivljavam da mi je uništila život time što me upisala u srednju školu u koju ja nisam željela ići… … nošena činjenicom da će mi se ljudi diviti kada im kažem da sam učenica škole koja većini onih koji je ne pohađaju izaziva strah i poštovanje… … upisala sam se u gimnaziju… … e… da… da… bravo ja… … opravdanja samoj sebi… državna matura… razlika ispita za faks… … aha… zajeb… (…) … neki dan… vidjela sam curu iz osnovne… … koja je sada u Primijenjenoj… … sretna je zbog toga… … zadovoljna… … a ja… … mučila sam se cijelo ljeto i prvo polugodište… … jesam li donijela ispravnu odluku… (…) … drugo polugodište… … pomirila sam se sa sudbinom koju sam sama odabrala… … ali onda… ovaj nedavni susret… … sjebe sve… (…) … nisam crtala od trenutka kada sam se upisala u gimnaziju… … godinu dana… … godinu dana… … skrivala sam bojice… tempere… vodene… kistove… krede… ugljen… … sve… … i sada… … našla sam utjehu… … ili bolje rečeno… našla sam kartu… … za svoj svijet… … koji mi savršeno odgovara… … svijet u kojem sam sama… … gdje mi nitko ne smeta… … svijet koji mi toliko odgovara… … svijet u kojem sam mogla provesti život… … ali ne… … nošena nekim svojim kompleksima… … ja sam donijela drukčiju odluku… … i kupila drugu kartu… (…) … mama mi je jučer skužila da nešto ne valja… … i kada sam joj rekla… … što me muči… … rekla je da ako želim… … da se ona neće ljutiti… … i da mogu opet krenuti ispočetka… … od prvog razreda… … u Primijenjenoj… … ako mislim da će me to usrećiti… … ja sam odbila… (…) … kasnije sam… … plakala… … zato što nisam sigurna što je bolje za mene… … zato što ne znam… … je li bolje razmišljati srcem ili razumom… … ne znam ni što ja sama želim… … zbunjena sam… … idem se igrati bojama… |
- 23:55 - Komentari (20) - Isprintaj - #
22.06.2006., četvrtak
Pa samo ćeš ubiti čovjeka...
|
… ovo nije post… … ovo je samo obavijest… … onima koji me poznaju… … osobno… … i ne samo mene… … i njega… … možda sam ja marioneta… … možda… … vjerojatno… … i možda on… … drži moje konce… … u svojim rukama… … ALI… … ponovit ću vam istu stvar… … koju sam prije nekog vremena rekla i njemu… … pustite mene… … da sama procijenim ljude… … steknem sama svoj dojam… … ok… … možda ću se zajebati… … kao što sam se već zajebala… … ali bar ću biti na čisto sama sa sobom… … i nikome neću moći predbacivati ništa… … mislim da ne tražim previše… |
- 00:17 - Komentari (14) - Isprintaj - #
19.06.2006., ponedjeljak
Pčelici Maji...
|
… pisala sam već o dotičnoj osobi… … možda nije bilo ugodno… ali tako sam tada osjećala i mislila… … ne znam bolje opravdanje… … a još manje znam što sada mislim i osjećam… … jedina suvisla misao koja mi kada pomislim na njega, da… govorim o «njemu», iako je upitno da li je on još uvijek «on»… da… dakle, jedina suvisla misao kada pomislim na njega… Zašto se ošišao?! … je li taj posjet frizeru doista bio potreban… … o Bože… … invokacija… … zazivam pomoć Boga kako bi mi pomogao da napišem nešto suvislo… … dakle… prije… nekoliko dana… iako je zapravo riječ o puno dužem periodu… pričala sam s njim… shvatila da sam možda prenaglo donijela sve zaključke o njemu… … zašto se ja pobogu opravdavam… … zašto bi ja trebala imati pozitivno mišljenje o njemu… … ipak… … trebala bi ga mrziti… … slomio mi je srce… … možda pretjerujem… … definitivno… … pretjerujem… … znate što mene fascinira kod ovog tipa… … možda je bolje da ovo pišem na principu dijaloga… … zna da ću mu posvetiti post… tj. pisati o njemu… … ne, nastaviti ću pisati ovako… nesuvislo… … fascinira me to… što… kako da to kažem… … zamislite jednu rockericu…koja se pali na vilenjake i hobite… i ne kombinira boje… … zamislite jednu šminkericu… koja se pali na sve što sjaji… i sluša cajke… … zamislite jednu casual curu… koja sluša komercijalu… … zamislite i jednu metalku… … i sada… sve te cure… … strpajte u red… … i koja bi po vama… bila zajednička stvar koja bi spojila sve njih… … ne znate… … ja ću vam reći… … on… … svaka je od ovih cura… … našla u njemu… po nečemu… srodnu dušu… … ili za intelektualne razgovore… ili za liječenje kompleksa… ili jednostavno za zejebanciju… … čini se da su sve… osim jedne… uspjele povući neku granicu… … da, da… ova jedna… sam ja… … ali… … da ja ne pišem povijesne činjenice… … ne znam… … taj tip… vjerojatno ima neke freaky moći… … i kud god on… tud i svi… … to baš puno govori i o toj grupi ljudi… … a i o meni… … što smo toliko povodljivi… … i svi smo svijesni… … ali nikoga ne jebe ni pol posto… … Bože… o čemu ja pričam… … ma zapravo… … nakon svega… on ispada pozitivac… … čudno je… nekako mi se nakon svega…ne čini da je pozitivac… … možda mi još odzvanja ona izjava nekolicine da je on manipulator… … ovaj post doista nema smisla… … i znam da vjerojatno neću njime ispuniti očekivanja onih koji su iščekivali ovaj post… … ali… ja to zapravo ni ne mogu… … kako je bilo tko… pa i on… očekivao da napišem nešto smisleno…o njemu… kada ga ja… kao što je i sam rekao… ne poznajem… … da… ne poznajem… i zato ne mogu pisati… o njemu… … ono što si ja mislim… to je moja subjektivnost na djelu… i priče u stilu babskih naklapanja rekla-kazala… … no ipak… na kraju… reći ću jednu stvar… … početku nove školske godine… radovat ću se samo zbog četiri… pet… razloga… … jedan od njih… je i on… … možda ga napokon… sljedeće godine i upoznam… |
- 16:02 - Komentari (14) - Isprintaj - #
04.06.2006., nedjelja
Once upon a time...
|
PIVO PIJU MANJE INTELIGENTNI Utječe li inteligencija na navike jedenja i pijenja? Istraživanje provedeno na čak 2000 ispitanika u Danskoj kaže "da"! I još k tome tvrdi da u zemlji u kojoj proizvode neka od najboljih svjetskih piva, pivo piju manje inteligentni ljudi. Oni inteligentniji piju vino, stoji u istraživanju. Bilanca tog zanimljivog istraživanja dala je rezultate nad kojima bi se brojne pivopije mogli zamisliti. Sa svakim bodom kojim se mjeri inteligencija sklonost vinu u 30-godišnjaka raste dva posto, dok se u 45-godišnjaka penje i preko više od tri posto. Visokointeligentni Danci srednje dobi tri puta češće piju vino od onih s nižim kvocijentom inteligencije. (...)  Ovaj tekst je dio jednog članka iz novina... taj članak su meni dali dečki iz razreda... zato što... ja volim pivu... uglavnom... Škola uskoro završava... a trešnje u mom vrtu još se ne crvene... ova kiša ih jebe... ne znam... čudno... ribizli već dobivaju boju, a trešnje su još... žutozelene... |
- 15:46 - Komentari (22) - Isprintaj - #
27.05.2006., subota
Baš sam bila sretna što idem pisati post, ali onda sam vidla ovo di se piše naslov i odmah mi je pao mrak na oči...
|
Koliko ste puta do trenutka kada čitate ovaj post bili zaljubljeni… (…) … dajem vam vrijeme da razmislite… pokušate se sjetiti… (…) … ali nemojte sada krenuti brojati ljude s kojima ste se barili… … to nije to… … jeste li ikada bili zaljubljeni… … jeste li ikada voljeli… … je li vam ikada do ikoga bilo toliko stalo da vam ni mane te osobe nisu bile bitne jer su i one bile sastavni dio te osobe bez kojih ona ne bi bila takva kakva je… (…) Ako jeste… nadam se da su vam ti osjećaji bili i uzvraćeni… Ja mislim da ja volim… ali me strah priznati to… samoj sebi… jer znam da mi ti osječaji nisu i neće nikada biti uzvraćeni... |
- 00:12 - Komentari (18) - Isprintaj - #
09.05.2006., utorak
Laži i izdano povjerenje
|
Normalna je stvar u životu da nas ljudi povrijede i pritom razočaraju, svima se to dogodilo i svima će se to događati. I ovo nije pesimističan način razmišljanja, već nešto s čime se jednostavno treba pomiriti jer je to istina. Nikada ne možete imati potpuno povjerenje u neku osobu, koliko god da vam je ona draga i koliko god mislili da joj možete vjerovati… Nikad nikom ne reci gdje te najviše boli. Nikad nikom ne reci kog ti srce najviše voli. Jer ljudi su zli. Ubost ćete tamo gdje te najviše boli, a oduzet će ti onoga kog ti srce najviše voli! Prijatelji, poznanici i ljudi koje ne podnosite… svi vam oni na neki način lažu. Bile to besmislene laži ili ozbiljna izdaja… rijetko kada vam ljudi doista govore istinu. Prijatelj će vam reći da nešto je ili nije, samo da bi se vi osjećali bolje… poznanik kojeg niste vidjeli mjesecima ili godinama kad vas vidi nakon toliko vremena reći će vam kako dobro izgledate, iako ste se vi baš to jutro ustali na lijevu nogu, masna vam je kosa, a kombinacija odjeće na vama dokazuje da ste bili u velikoj žurbi… o ljudima s kojima se ne volite, ne želim ni pričati, iskoristiti će svaku priliku da vas zajebu. I gdje je onda istina… Svi volimo pričati kako smo iskreni… kako ljudima govorimo ono što mislimo… «bez dlake na jeziku»… ali… mislite li da postoji osoba koja je apsolutno iskrena… hm… ako da… onda ona laže sama sebi… a ako ipak ima takve osobe… onda joj molim vas recite adresu mog bloga, pa da se ja dogovorim s njom i upoznam ju…. Trenutno… moje povjerenje u ljude je na minimumu… postoji par osoba kojima, hm, recimo da im vjerujem, ali nije to baš povjerenje, koliko je nada da svijet nije toliko odvratan kako se čini… Sve ovo pišem… jer… hm… pa… ona sranja iz razreda koja često znam spomenuti… to je nastalo zbog izdanog povjerenja… a onda se našla jedna osoba koja je sve to… svima nama… koji i nismo trebali biti u to upleteni, ali smo se upleli… još više sjebala… Znate… ima jedna cura… koju ja organski ne mogu smisliti… idem s njom u razred… ZAŠTO BOŽE!!?!?! ZAŠTO???? E, dakle… ta cura… ja sam nju pitala dal se njoj sviđa jedan dečko… ona je rekla da ne… da kaj je meni… a ja sam ju onda pitala pa zašto onda stalno plaziš po njemu… Ona je meni rekla da sam joj trebala reći ako mi to smeta, jer da bi ona prestala, mislim, kao, nema smisla da se zbog takve sitnice svađamo… i obećala mi je da će prestati… Par dana kasnije… znate što sam saznala… ona je rekla tom liku… da sam ja nju preklinjala da ne plazi po njemu i da ga ostavi na miru… Hello… jel se vama iz pitanja «Zašto onda stalno plaziš po njemu?» čini da sam ja nju preklinjala… meni ne… ako se vama čini… molim vas, recite mi da znam… odnosno… da znam dal bi se trebala zaputiti psihijatru… možda ja imam krivi pogled na svijet… možda su svi ostali normalni… možda sam samo ja luda i glupa… i slijepa.. |
- 08:27 - Komentari (33) - Isprintaj - #
06.05.2006., subota
Joj... neda mi se pisati novi post... ali moram...
Hm... htijela sam pisati o pojmu laži... ali vjerujte mi... nakon današnjeg dana... mislim da to nebi bilo pametno... prvo se moram malo smiriti... ali... zato ću objaviti jako puno slikica... i negdje ću napisati pokoje objašnjenje... i da samo da kažem još nešto... ja sam opet s jednim bivšim za kojeg se ispostavilo da me još voli... i da... odlučila sam probati još jednom s njim... i zaboraviti... hm... da... već sam i Bogu dosadna s "Onim-čije-ime-nesmijem-spomenuti"... uglavnom... Riječi ovdje nisu potrebne...  Ako ne znate, ovo je Clive Owen... glumi u King Arthuru (slika) i Sin city-ju... moja dva najdrža filma... zbog njega naravno...  Lav, vještica i ormar mi je bio najdraći crtić kad sam bila klinka... naravno... proočitala sam svih 7 djelova Kronika iz Narnije... i pogledala film...  Ovi mi stihovi na neki čudan način uljevaju snagu da krenem dalje...  Ovo je moj profesor iz povijesti... sa lovom koju smo mu dali da nam svima zaključi petice na polugodištu...  Slika iz "Underworlda"... i taj film obožavam... i to ne samo zbog ovog lika... koji je kurac meni došo da se ja odjednom palim na plave tipove?!?!  Van Helsing... Hugh Jackman... treba li što dodati... (jej, nema plavu kosu!)  Ovo je pesek moje frendice... kaj nije presladak?!?  Ovo su kineski znakovi... a to sve skupa znači "VOLIM TE"... |
- 00:50 - Komentari (20) - Isprintaj - #
25.04.2006., utorak
Neznam zašto pišem novi post, ali ga pišem...
Ovako... očete čut jednu idiotariju... onaj lik... da... e pa... on zna za moj blog... da... uglavnom... ne znam kaj da kažem... s jedne strane mi je drago zbog toga... s obzirom na to da smo u školi putpuni stranci... ovako će bar znati što mislim... a onda opet... malo mi je glupa činjenica da ovo čita... a boli me...  Znate što ja mrzim... kad se ko ludi zaljubite u nekog... zbarite se s tom osobom par puta... i gotovo... nastavite dalje... pa imate novu vezu... i onda vas taj prošli vidi sa novim... i onda odjednom oće biti s vama... To je tako sjebano... Zašto svi shvatimo vrijednost nečega tek kada to izgubimo?  |
- 09:39 - Komentari (23) - Isprintaj - #
22.04.2006., subota
Hm... da...
|
Umrla sam večeras... Kada sam shvatila kakav si... Umrlo je moje srce... Koje te nekad toliko voljelo... Umrla je moja duša... Koja je zbog tebe patila... Umrlo je moje tijelo... Moje oči... Bez tvog pogleda više ne sjaje... Moje usne... Bez tvojih poljubaca ne vrijede ništa... Umrlo je sve u meni... A ti ni ne shvaćaš koliku si mi bol nanio... Za cijeli život me povrijedio... Al´ opraštam ti sve... Štoviše... Žalim te... Jer ti ne znaš voljeti... Niti ljubav primiti... Sada idi iz mog srca i duše... Dok moji snovi k´o kule od pijeska se ruše.. Ne želim zbog tebe više plakati i patiti... Jer znam da ću te jednog dana zaboraviti...  |
- 15:58 - Komentari (19) - Isprintaj - #
19.04.2006., srijeda
Dugačak post...
Ljudi... ja sam morala ovo napisati... znam da je dugačko... ali i znam da će neki ovo pročitati...  U mojoj osnovnoj nije vam baš bilo uobičajeno da se družite s bilo kim drugim tko nije iz vašeg razreda… mene takve stvari nisu pretjerano dirale, no, ipak… ja sam si lijepo u svom razredu našla pet – šest cura i to je bila moja ekipa… to vam je bilo ono društvo u kojem čim jedne nema svi je tračaju… a kako su takve fore kratkog vijeka… brzo vam je sve to palo u vodu… no, taj krah… ili događaj koji sam ja shvatila kao krah, dogodio se u prilično zajebanom trenutku u mom životu… bila sam na maturalcu… sedmi razred… i tamo sam, onako totalno psihički razjebana… izgubila, kako sam mislila, najbitnije osobe u životu… u tom trenutku, utjehu sam našla u jednoj curi koju nikada prije nisam pretjerano doživljavala. Za mene i moje cure… ona je bila jedna od onih… nevidljivih štreberica… nikada nisam upoznala curu, ali sam brzo stekla dojam o njoj… pogrešan… i tako sam vam ja toj curi ispričala svoju životnu priču…. Sjedile smo na molu… i pričale… nekoliko sati… dok nije nastala potraga za nama… mi smo naime… kako su naše raske rekle… nestale… pobjegle… bila je takva neka fora… Nas dvije smo tada… otvorile jedna drugoj dušu… i prošlo je cijelo ljeto, a mi se nismo ni čule ni vidle… meni je bilo žao… što sam dopustila sama sebi trenutak slabosti da ispričam toliko toga o sebi potpuno nepoznatoj osobi… ali… jebi ga… bilo je učinjeno… Srele smo se opet prvi dan u osmom razredu… i cijeli osmi razred… provele smo zajedno… bilo me briga što ljudi misle o nama… mi smo bile totalne suprotnosti… ona anđeo, ja vrag… nikome nije bio jasan taj spoj… profesori su nas unezvjereno gledali kada bi mi rekle da se družimo… a kada je došao trenutak da je mogu nazvati «najboljom prijateljicom» sve su se moje druge frendice osjećale iznevjereno… padali su komentari stila… «Joj, kaj ti imaš zajedničko s njom…», «Ma to je samo još jedan tvoj hir…» moram li vam još što reći, ako vam kažem da je to jedina osoba iz osnovne škole s kojom se redovito čujem, često vidim i da su mi njezino mišljenje i savjeti užasno bitni… ispred nje… ja nemam srama… i ono što me najviše uveseljava kod naših razgovora je odvratan sarkazam… to samo ona i ja kužimo… Dakle… dotična gospodična…će se prepoznati u ovim recima… i reći ću joj ovo, jer kada joj kažem inače, mislim da ne shvaća da ja doista mislim ozbiljno… Hvala ti što si bila uz mene… uvijek… i što me nikada nisi ostavila na cjedilu ili bilo kako razočarala… nisi ni svjesna koliko mi znači tvoje prijateljstvo… volim te!  Drugu, izuzetno bitnu osobu… upoznala sam tek nedavno… dok sam prilično pripita odlazila doma iz Zvuka… prijateljstvo s ovom osobom također je bilo veliko iznenađenje za mene… jer… jednostavno… sada ni ja nisam mislila da to ima budućnosti… mislila sam da smo slične, ali ipak različite… no… odjednom… ona je postala svakodnevni dio mog života… svakodnevni dio koji više nitko nije mogao zamijeniti… i opet su ljudi iz razreda skeptični na naše prijateljstvo… no… ova cura je nevjerojatna… puna je vrlina koje su meni od velike važnosti, a najveća joj je mana to što na tuđe živote gleda s prevelikom dozom optimizma… Ovo je ona osoba koja čim je ugledam osjetim sreću… sigurnost… odmah mi popravi raspoloženje… i imam osjećaj da bih joj mogla reći sve o sebi i da bi mogla slušati o njoj satima… I koliko god joj puta rekla koliko mi znači… imam osjećaj da ona to ne shvaća ozbiljno… A žalosti me i činjenica… što imam osjećaj da ju nešto jako muči… i da bi htjela to podijeliti s nekim… i žao mi je što ta osoba nisam ja… jer… možda ja njoj ne značim koliko ona meni… ili je možda u strahu od razočaranja poučena nekim prošlim iskustvima… ne znam, ali znam da je ovo jedno od onih prijateljstava u koja doista mislim polagati i vrijeme i trud… Pusa… volim te!  Meni su uglavnom, sva veća prijateljstva, prethodila time da sam ja uvjerena da ja s tim osobama ne mogu funkcionirati… takva je situacija bila i sa sljedeće dvije osobe… njih sam upoznala na početku ove školske godine kada sam krenula u srednju… Tama - cura s kojom sam se prvom upoznala u razredu bila je moja suprotnost… totalna… i… zbog jedne njene navike… ja sam bila malo skeptična prema njoj, nama kao prijateljicama… no… onda… tko sam pobogu ja da određujem nekome drugome kako će živjeti… s vremenom… shvatila sam da ipak imamo nekih zajedničkih stvari… i počelo je… Ono što najviše volim kod nje je to što uvijek gleda na sve kao promatrač, ne miješa se tamo gdje joj nije mjesto i uvijek će vam dati koristan savjet, iskreno će vam, u glavu, bez okolišanja reći ono što misli i s njom se možete zajebavati… ono… baš zajebavati… Ono što mi kod nje smeta je to što ponekad… može biti hladna… može vam pružiti felling kao da joj nije stalo do vas… mene to ponekad zna izbaciti iz takta, ali ono… prihvatila sam to pod «nju»… No, ipak… ona je jedna od rijetkih osoba koja vam bez obzira na to koliko si je dobra s vama, koliko joj je stalo do vas, nikada, nikada vam neće reći nešto što ne stoji samo da bi se vi trenutno osjećali bolje… a upravo to je ono što je meni potrebno… Znam da ona ne voli kada joj netko javno iskazuje osjećaje, ali… jebi ga… stalo mi je do tebe i do našeg prijateljstva… volim te! Martina – joj… biser… dakle… stara priča… prevelike razlike… na kraju… shvatih kako smo zapravo slične… cura obožava čitati… knjige stila, Lovac u žitu, Pobunjeni mladac, a L.O.T.R. su joj klasici…. Cura i svira… violinu… glazbena škola… te fore… a i super piše… dakle… sluša rock i pali na dugokose rockere i metalce… imamo prilično sličan tip «savršenog dečka», ali… sviđaju nam se totalno različiti tipovi… (doduše… meni se u zadnje vrijeme ne sviđaju dugokosi rockeri i metalci…) S njom bi mogla pričati satima… a i pričam s njom pod satovima… pogotovo pod fizikom… u prvoj klupi… don´t ask… Dakle… ono što mi kod nje smeta rekla sam joj u facu… osobnija stvar je u pitanju… a obožavam činjenicu što sam pred njoj slobodna… što imam osjećaj da me ne sputava… daje mi priliku da budem ono što jesam… Uveseljava me njeno društvo… stvarno… i jako je puno volim!!!  A sada… moram napisati nešto i o jednoj osobi u kojoj sam se prilično razoćarala… ona ne spada pod onaj dio posta… prijatelji… ovaj dio je priča za sebe… baš kao i dotična osoba… Pričam o «njemu»… Od prvog dana kada sam ga upoznala, mislila sam da je riječ o dečku koji ima jasne stavove u životu… U istim trenucima kada su počela ona sranja u razredu… ja sam se zbližila s njim… dosta smo se ispričali… i on je svakim našim razgovorom postajao sve veći u mojim očima… na kraju… i u srcu… bilo me strah… sram… razočarala sam se sama u sebi što sam dopustila da on promjeni kategoriju u kojoj se nalazio u mom životu… iz prijatelja… u dečka… To sam shvatila nakon jedne srijede kada smo ostali sami u McDonaldsu… prvo je bilo puno nas iz razreda, a onda smo stali sami… sjećam se njegove izjave… «Kada se zaljubiš, ne možeš više biti objektivan!» Kada sam odlazila doma tramvajem… shvatila sam to… sumnju mi je potvrdilo i kasnije dopisivanje msn-om… kada mi je rekao nešto što je u meni izazvalo jaku ljubomoru… Nakon toga… sve se sjebalo… ja sam promijenila svoj odnos prema njemu… a onda… postepeno sam doživljavala sve više i više razočaranja u njemu… osoba o kojoj nije imao najbolje mišljenje… postala je glavni dio njegovog svijeta… meni je pričao jedno… radio je drugo… pitanje je što je zapravo on doista osjećao… Svojim je ponašanjem bunio ljude oko sebe… mene pogotovo… Govorilo se o njemu da je prepreden… doista, tako se i činilo… kao da ljude stavlja na testove… ocjenjuje ih i onda ili odbacuje ili prihvaća… Jednu večer, poslao mi je poruku u kojoj me obavijestio da jedna osoba nije prošla njegov test, da će prekinuti odnose s njom… bla, bla… znate što je onda bilo… izjavio je da je možda zaljubljen u nju… da… šok… inače, ta osoba, ta cura… ja nju ne podnosim, ona mene ne podnosi… svađe, mržnja… koma… i naravno kad god nju netko ne voli… obrazloženje je prilično jednostavno… ljubomorni smo na nju… hm… da… dobro… kako god… Iako on nikako ne spada u moj profil «savršenog dečka»… ni po čemu… ni po osobnosti… jer nije bad boy… ni po izgledu… jer je šminker… ali ipak… u njemu je bilo nešto meni neodoljivo… ne znam što… i to je ono što me kod njega toliko jako privlačilo… Izjavio je da mu svi mi trenutno lažemo… samo mu njegova draga, savršena «Femme Fatale» govori istinu… A dobro… neka bude tako ako on to tako želi… uostalom… Ja sam od prvoga dana našeg prijateljstva imala osjećaj da on ima više lica… a ja sam bila zaljubljena u samo jedno… i to lice, tu njegovu stranu… sam možda čak i voljela… ali… toga više nema… možda nikada nije ni bilo… možda sam se prevarila… ali… nadam se da nisam… i da će se onaj «savršeni» možda jednom vratiti… jer… uživala sam s njim kao s prijateljem… i to mi je dovoljno… jedino što želim… onog dobrog prijatelja… |
- 09:09 - Komentari (15) - Isprintaj - #
16.04.2006., nedjelja
Nema naslova...
|
Gledala sam Harryja Pottera večeras na tv-u... što je prilično glupo s obzirom na to da imam filmove i na dvd-u... no... bolje i to nego slušati dosadna naklapanja moje rodbine koja je večeras okupirala moj dom, samo kako bi nam usmeno izrazila najljepše želje i iskrene čestitke u povodu najećeg kršćanskog blagdana... kak da ne... kao prvo... ja nisam vjernica... barem ne kršćanskog svjetonazora, tako da... svima kojima sam čestitala, čestitala sam iz nekog kulturnog razloga... kao drugo moja mama tako "uživa" u tim rodbinskim posjetima da je to nevjerojatno... mrzi ih iz dna duše... možda čak i više od mene... no... nema veze... da se ja vratim na kamen mudraca... Najsretniji čovjek na svijetu u njemu se vidi upravo onako kako i izgleda... (A.Dumbledore) Pa si ja postavih pitanje... ako to zrcalo otkriva najdublje želje našeg srca... što bi ja vidjela u njemu... što bi ste vi vidjeli da se tamo pogledate? Baš me sada fascinira činjenica što mene zapravo čini sretnom... zapravo fasciniraju me vlastit odgovori, ali... o tome ću nekom drugom prilikom... Meni vam je mama u ponedjeljak uzela komp jer sam se oko pol jedan u noći dopisivala na msn-u... i ulovila me... no, onda su u utorak bile informacije za koje sam ja rekla da ih nema jer je neka sjednica... moja mama je naravno zvala školu, saznala da nema nikakve sjednice i došla na informacije... nije znala za dvije jedinice iz informatike, ali rekla sam joj za to pod odmorom kad sam je vidla... na ono glupo pitanje "Kada, kako i zašto?" odgovorila sam sa laži... i upravo zbog te laži + 2 jedinice iz informatike... ja nesmijem koristiti kompjutor do kraja praznika...!!! Sigurno se pitate kako ja onda ovo pišem? Eh, s obzirom da sam došla u srijedu doma tako pijana ko nikada, i da me stara nije kaznila, niti povisila svoj ton glasa na mene... ja sam odlučila njoj pomoći oko kućanskih poslova, tj. velikog pospremanja prije Uskrsa... i tako sam dok sam usisavala njenu sobu, pod njenim krevetom našla u vrečici zamotan svoj mali, dragi laptop... u vrečicu sam gurnula neku knjigu koja je bila debljinom i veličinom približno slična, a kompjutor sam uzela k sebi u sobu... hi, hi... zajeb je što ga mogu koristiti samo navečer kad ona zaspi... no, bolje išta nego ništa... Srijeda... o srijeda... ma, nemogu sad o tome... strah me da će mi se mama dići... samo ću vam reći da sam napravila to... rekla mu...  |
- 23:58 - Komentari (6) - Isprintaj - #
10.04.2006., ponedjeljak
|
DJEVOJKO U ZRCALU jedino ti me voliš onakvu kakva zaista jesam DJEVOJKO U ZRCALU jedino ti znaš što se skriva iza mog osmijeha DJEVOJKO U ZRCALU jedino ti znaš koliko su često suze pronalazle put do mojega lica DJEVOJKO U ZRCALU jedino ti znaš koliko je teško u ovome trenutku biti JA  |
- 10:57 - Komentari (20) - Isprintaj - #
05.04.2006., srijeda
Prvi post...
|
Više ni ne pamtim broj blogova koje sam pootvarala, a zatim i pozatvarala... razlozi su bili različiti... na kraju mi je sve to skupa i dosadilo, ali sada mi fali... tako da evo... opet sam se vratila... najvjerojatnije se sve to dogodilo iz jednostavnog razloga što sam ja jako brbljava... no, puno sam puta na neugodne načine shvatila kako je to moj veliki problem... sada... koristim priliku da imam mijesto za ispovijed ljudima koji me neznaju i od kojih se nadam iskrenom i objektivnom savijetu... Dakle... ja sam jedna zagrebačka gimnazijalka... slušam metal i rock... Bodome, Him, Staind, Nightwish, Korn, Stone sour, Gunse, Iron Maiden... i slično... Ljudi oko mene misle da sam jako pozitivna, sretna, vesela, zabavna, divlja i luda... i svi mi govore da ih razveseljavam... ali... nije da je to gluma... je se samo ne prepoznajem u tim riječima... Imam ludu mamu s kojom se relativno dobro slažem... mogu joj reći skoro sve... ali kad je ljuta i živćana... organski je ne podnosim... Izlasci su mi kao i većini mojih vršnjaka izrazito bitni... izlazim na mjesta u kojima se pušta ono što slušam i nikada me nećete vidjeti u onim čudima poput Sokola, Mamba, Sallona... ili kak se već piše... i uglavnom takvih sranja... najviše uživam na jutarnjim kavama u Zvuku... Pušim i mama mi to zna... i ne mislim prestati i ne volim kad ljudi osjećaju potrebu da komentiraju tu moju naviku u stilu da si uništavam zdravlje... Hvala na brizi, ali... ne tiče vas se što radim sa svojim tijelom! Jako volim čitati... ali u zadnje vrijeme nemam baš puno vremena... Coelhova djela su mi odlična i pročitala sam većinu toga... volim i fantastične romane u stilu Lordova i Pottera... koji su moji osobni klasici... iako mi je Hobit najbolje Tolkienovo djelo... Uživam i u djelima E.A.Poa... njega jednostavno obožavam... Ne gledam pretjerano tv... jedino što pratim su Izgubljeni i jedna-dvije forenzičarske serije... bila mi je super ona Medicinska istraga, ali je više nema... Gimnazija po čijim šarenim hodnicima svakodnevno lutam nosi epitet "elitna"... ali je daleko od toga... ne učim previše... prolazim s 4... mogla bi s 5 da mi se da primiti knjige... ali ne da... Frendovi su mi gotovo najbitnija stvar na svijetu... Ima puno ljudi koje smatram jako dobrim frendovima, ali o njima ću u slijedećim postovima... ja sam uvijek jako iskrena s ljudima i kažem im što mislim u njima u facu tako da svi znaju na čemu su samnom... osim jedne osobe prema kojoj nemogu biti iskrena... a ona dolazi pod temom ljubav... Zaljubljena sam u jako dobrog prijatelja... i svakodnevno mu lažem što me svakodnevno proždire... no, nemam hrabrost za priznanje... strah u meni da ću ga izgubiti i kao prijatelja puno je veći od nade da bi ikada moglo biti išta između nas... a i on je posebna priča... koja mi trenutno zadaje jako puno dilema i muka... ne znam ni što da napišem o njemu jer ni ja sama nisam sigurna što o njemu mislim... znam samo da u trenucima kad god ga vidim... kad god osjetim njegov slučajan dodir... ja... totalno poludim... poblesavim... izgubim kontrolu... Pusa svima...  |
- 16:42 - Komentari (676) - Isprintaj - #
Dnevnik.hr |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
 >… ja… … samo jedna naivna djevojčica… … izgubljena u svijetu odraslih… … djevojčica… … koja vjeruje da je život bajka sa happy endom… … ali ipak… … malo je onoga i onih koje voli… … malo je onoga što ju uistinu uveseljava… … malo je situacija kada se doista osjeća kao da negdje pripada… … puno toga ova djevojčica ne voli… … puno toga… smatra uzaludnim… … ali o puno toga… … ona šuti… … jer ju je strah… … strah da će na taj način svijetu pokazati svoje pravo lice… … da će otkriti svijetu… … gdje je najviše boli… … a to je preopasno… … toliko ne želi riskirati… … i zato šuti… … i trpi… ... i ponaša se hladnokrvno i nezainteresirano… … ali ljudi misle da je poznaju… … no, varaju se… … jer ova djevojčica… … ne poznaje ni sama sebe… 
 END TO A PARTY, MOM I went to a party, And remembered what you said. You told me not to drink, Mom So I had a sprite instead. I felt proud of myself, The way you said I would, That I didn't drink and drive, Though some friends said I should. I made a healthy choice, And your advice to me was right, The party finally ended, And the kids drove out of sight. I got into my car, Sure to get home in one piece, I never knew what was coming, Mom Something I expected least. Now I'm lying on the pavement, And I hear the policeman say, The kid that caused this wreck was drunk, Mom, His voice seems far away. My own blood's all around me, As I try hard not to cry. I can hear the paramedic say, This girl is going to die. I'm sure the guy had no idea, While he was flying high, Because he chose to drink and drive, Now I would have to die. So why do people do it, Mom Knowing that it ruins lives? And now the pain is cutting me, Like a hundred stabbing knives. Tell sister not to be afraid, Mom Tell daddy to be brave, And when I go to heaven, Put Daddy's Girl on my grave. Someone should have taught him, That it's wrong to drink and drive. Maybe if his parents had, I'd still be alive. My breath is getting shorter, Mom I'm getting really scared. These are my final moments, And I'm so unprepared. I wish that you could hold me Mom, As I lie here and die. I wish that I could say, "I love you, Mom!" So I love you ....and.........good-bye... 
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||